Upravo se odigrao događaj koji nazivamo kriznim. Krizni su oni, na sreću, ipak relativno retki događaji koji se odigravaju iznenada i koji zbog svog intenziteta mogu da poremete život i rad u jednoj obrazovno-vaspitnoj ustanovi.

Iskustvo govori da ovakvi događaji bitno menjaju funkcionisanje celokupne školske zajedice i pogađaju kako decu/učenike tako i odrasle.

I kod jednih i kod drugih, kao reakcija na ovakve događaje, dolazi do narušavanja unutrašnje ravnoteže, što najčešće uključuje doživljaj gubitka.  U takvoj situaciji javljaju se snažna osećanja koja preplavljuju pojedinca (šok, neverica, jak strah, tuga, bespomoćnost, ljutnja, osećanje krivice itd.). Takođe, dolazi do promena na misaonom planu (nemogućnost koncentracije i odlučivanja, teškoće u donošenju odluka i rešavanju problema itd.). Pored toga mogu da se jave i somatske tegobe (glavobolje, poremećaj apetita, teškoće sa disanjem…  )

Veliki je izazov porodica sa adolescentima u ovoj kriznoj situaciji.

Sasvim je normalno da mladi imaju različite emocionalne reakcije na sve što se događa. Ne bi trebalo da umanjuju ili skrivaju svoje emocije, već je korisno da govore o tome.

I mi odrasli imamo različite emocije, tako da mladima ,,dajemo“ dozvolu da izraze svoje emocije a mi ćemo ih razumeti kako se osećaju.

Možda je neko od od njih uznemiren, neko se povukao, neko ne može da spava, neko ima neke druge teškoće…

Mladi, budite hrabri da govorite o svojim osećanjima ! Nema vremenskog okvira koliko će ova situacija trajati, moramo da funkcionišemo ovde i sada!

Ukoliko se ne kanališe stres, može da dođe do negativnih posledica. Važno je da roditelji ukažu adolescentima na stepen ozbiljnosti , kao i kolektivne i lične odgovornosti. Smanjen pristup vršnjačkim grupama pravi poseban distres, tako da osmislite što kreativnije vreme unutar porodice.

Radite ono što vam pričinjava zadovoljstvo (čitajte knjige, slušajte muziku, pogledajte neki dobar film, posetite razne edukativne sadržaje na internetu… ). Ograničite pristup medijima, jer prevelika izloženost može dovesti do negativnih posledica.

Otvoren razgovor unutar porodice, podrška i razumevanje su od ključnog značaja!

Neke stvari mogu da nam odmognu da se ponašamo odgovorno, kao što su preplavljenost i iskrivljenost informacija, ali i nedostatak istih. Svako od nas treba da primi onoliko informacija koliko je u stanju da ih obradi. Proces prilagođavanja na promene je individualan. Strah ne se može izostaviti, ali on je i dobar jer ćemo se suočitu sa tim da smo u opasnosti, pa ćemo biti odgovorniji i prema sebi i prema drugima i da jednostavno moramo da prihvatimo promenu.

Vaš psiholog