Uoči  najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, učenici Srednje škole i gimnazije Arhimed su sa nastavnicama Veronauke i Likovne kulture imali radionicu Ukrašavanje vaskršnjih jaja.

U radosnoj atmosferi najpre su radili crteže na temu praznika, a zatim su oslikavali jaja različitim motivima iz prirode.  U toku radionice slušala se muzika i razgovaralo se o istoriji ukrašavanja jaja, proslavljanju Vaskrsa, simbolici i običajima.

Jaje je simbol rađanja i pobede nad smrću, iz jajeta izlazi novi život. Farbanje jaja povodom Vaskrsa pominje se prvi put u Srbiji u 16. veku. Postoje mnoga narodna predanja u vezi sa ovim običajem.                                                                                                                                                                       Prema jednom Marija Magdalena je došla u Rim da propoveda Hristovo Jevanđelje, a sa sobom je nosila korpu belih kokošijih jaja. Car Tiberije nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo isto kao kada bi jaja koja su u korpi postala crvena. Marija Magdalena je tada rekla: “Hristos Vaskrse!”, a sva jaja u korpi postala su crvena.

Prema drugom predanju, stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima da Hristos nije vaskrsao jer je to nemoguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine, na dan Vaskrsa, sve kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja.

Jedna priča govori o da je ispod krsta na kome je razapet Hrist bilo grličino gnezdo. Krv Hristova koja se slivala obojila  je jaja, pa od tada hrišćani obeležavaju dan Hristovog stradanja farbanjem crvenih jaja.

Učenici Srednje škole Arhimed zanimali su se zašto je baš zeka povezan sa Uskrsom. Zec prvi put se spominje 1682. godine u nemačkim pripovetkama i smatra se da je predstavljao simbol Eostre – paganske germanske boginje proleća i plodnosti. Zečevi u toku mladosti mogu da proizvedu i nekoliko legla u godini  što je simbol preporoda i plodnosti, a Uskršnji zeka i uskršnja jaja simboli proleća i ponovnog rađanja.

Prema jednoj legendi Eostra je spasila pticu koja je umirala od hladnoće tako što ju je pretvorila u zeca kako bi je zaštitila od hladnoće. Eostra je siromašnom zecu ponudila i smeštaj u dvorcu, a zec je iz zahvalnosti svake godine boginji, kao i deci širom sveta, poklanjao jaja.

Dok druga legenda kaže da su uskršnje jaje i zec stari simboli egipatske boginje Astrate od koje su nastale Eostra i Ostara, a prema njihovim imenima izvedena imena za Uskrs – Oestern, Eastern. Kroz vekove ovi običaji su se stopili sa hrišćanskim običajima.

Vaskrs kako bi rekli pravoslavci ili Uskrs kako bi rekli katolici je najradosniji hrišćanski praznik koji je simbol pobede života nad smrću i kome se svi radujemo.

Vaskrs je pokretni pravoslavni hrišćanski praznik tj. “pada” posle prolećne ravnodnevice, u nedelju posle punog meseca, koji se kod svih hrišćana može poklopiti između 4. i 25. aprila, kao što je bilo 2014. godine kada je ceo hriščanski svet praznik slavio 20. aprila i ponovo 2017. kada se slavilo16. aprila.

Sledeći put, zajedno ćemo proslavljati Vaskrs ili Uskrs 20. aprila 2025. godine, a do tada mislimo o rečima našeg patrijarha Pavla: “ Čuvajmo se neljudi, ali još više se čuvajmo da mi ne postanemo neljudi. Nevolja je bilo i bivaće, neljudi je bilo i bivaće, okolnosti ne zavise uvek od nas, ali da li ćemo biti ljudi ili neljudi, to od nas zavisi”.