Učenici Srednje škole i gimnazije Arhimed su poslednje dane leta iskoristili da posete značajne izložbe u našem gradu.

Sa svojim odeljenjskim starešinama Markom Cvetkovićem i Dejanom Petrovićem i nastavnicom likovne kulture Marinom Milovanović Kušić, koja je autor jedne od izložbi, učenici su najpre posetili galeriju Srpske akademije nauka i umetnosti – SANU u kojoj su mogli videti izložbu posvećenu Jovanu Dučiću.

Srpska akademija nauka i umetnosti u 2021. obeležava godinu Jovana Dučića povodom 150. godišnjice njegovog rođenja. Jubilej, uz svečanu akademiju i naučni skup, prati izložba Jovan Dučić – Traganje za novim akademika Zlate Bojović.

Dučić pripada redu najznačajnijih književnih stvaralaca nove srpske književnosti čijoj je opštoj vrednosti svojom poezijom i prozom umnogome doprineo, u kojoj je ostavio dubok trag, a njegovo je delo izvršilo veliki uticaj na niz generacija srpskih pesnika XX veka.

Odavno je poneo titulu „kneza srpskih pesnika“ i tokom celog stvaralačkog puta branio je svojim delom, samokritičnošću, visokim estetskim merilima, i, ponajviše, potpunom predanošću traženju puta do savršenstva.

Ceo Dučićev život, mnogostrano bogat i ispunjen iskušenjima i iskustvima – od školovanja u rodnom Trebinju, Mostaru, Sarajevu, Somboru, preko učiteljevanja u Bijeljini, Žitomisliću, Mostaru, preko studija u Ženevi i Parizu, učestvovanju u kulturnom životu Beograda, sticanju uspešne diplomatske karijere tokom više od tri decenije, koja ga je odvela u velike kulturne centre Evrope, kojih je bio dostojan, do priznanja koja je dobijao, a izbor za člana Srpske kraljevske akademije smatrao najvišim – bio je, u osnovi, u senci posvećenosti stvaranju i dosezanju savršenstva. I njegov lični, često burni život, ispunjen radostima, greškama, neostvarenim željama  i razočaranjima, nosio je beleg njegovih težnji ka savršenstvu. Taj beleg su ponela i sva impresivna svedočanstva sa mnogih putovanja, koja su bila njegova strast i izvor književnih inspiracija i zadovoljstava.

Jovana Dučića i sve što je stvarao podjednako je obeležila za ceo život i njegova neprekinuta veza sa postojbinom, posebno sa rodnim Trebinjem, u kome je proveo samo rane godine života do završetka osnovne škole, i sa korenima svoga roda. Ta se nevidljiva veza jasno i nedvosmisleno prepoznaje u nedosanjanoj imaginaciji o baroknom pretku Duki – Vladislaviću Raguzinskom i u snovima u kojima, nekada hiljadama kilometara udaljen razmišlja „gledajući” sa „Leutara”  na ljudske duše i sudbine, na Hercegovinu, na dubrovačko more, na mnoge prijatelje, među kojima su toliki pisci, njegovi savremenici, sa kojima u pismima deli i živi život postojbine, i u kojima je ispisao čitavu svoju biografiju. Valjda je ta veza bila i najsnažniji temelj njegovog bezrezervnog rodoljublja, koje je često skupo plaćao, i koje je bilo od rane mladosti do kraja života jedno od simbola njegove ličnosti.

Taj Dučić, prolazeći dugi put, ostavljao je trajne tragove, od prve zbirke pesama – Pjesme, štampanih u Mostaru 1901. godine, koje su morale predstavljati najveću ličnu književnu radost, preko beogradskih izdanja dveju zbirki pesama Pesama i Plavih legendi iz 1908, Pesama iz 1911, preko više stotina pesama i ciklusa pesama štampanih u književnom listovima i časopisima, eseja i mišljenja o delima svojih književnih savremenika, o filozofskim temama, o umetnosti, preko putopisa, prevoda omiljenih stranih pesnika i napisa o njima (Puškina, Mickjeviča i drugih), političkih članaka, a sve se slivalo u Sabrana dela, do Lirike objavljene na dan piščeve smrti.

Izložba Jovan Dučić – traganje za novim prikazuje ovog uglednog člana Akademije kao književnika, diplomatu i zadužbinara. Ona prati Dučićeva traganja za stilom i formom u književnosti, načinima da svoj narod afirmiše u okvirima evropske tradicije i naporima da „milo Trebinje” učini centrom kulture, napisala je  povodom ove značajne izložbe akademik Zlata Bojović.

Zatim su se učenici Srednje škole i gimnazije Arhimed uputili ka Domu Vojske Srbije gde su posetili izložbu BeoGrad u kome stvaram 2020/21. imajući privilegiju da dobiju detaljne informacije od svoje profesorke likovne kulture, Marine Milovanović Kušić koja je autor ovog projekta.  Izložba obuhvata autorske radove 63 umetnika koje je inspirisao Beograd i na njoj se mogu videti raznovrsne tehnike (akvareli, ulja na platnu, grafike, fotografije, mozaici, slike na svili, skulpture itd.) kroz dela likovne i primenjene umetnosti.

I treća poseta obuhvatila je retrospektivu dela Mome Kapora pod nazivom Najlepše priče, gde su učenici Srednje škole i gimnazije Arhimed mogli da razgovaraju sa kustosom i načelnicom galerije Jelenom Knežević. Poseta je završena tako što su se učenici fotografisali pored radova koji su im se najviše dopali.

Puni utisaka nakon vizuelnog doživljaja, edukativnih priča i časova provedenih van škole, učenici Srednje škole i gimnazije Arhimed vratili su se u učionice spremni za naredne časove.