Svetski dan prosvetnih radnika
Svetski dan prosvetnih radnika se održava u celom svetu svake godine na dan 5. oktobra, dok se Dan prosvetnih radnika u Srbiji obeležava 8. novembra. Obeležavanje ovog dana ustanovljeno je 1994. godine, sa ciljem da se pruži podrška prosvetnim radnicima.
U današnjim izmenjenim uslovima, zbog pandemije COVID-a 19, na nastavnicima je još veći zadatak da nastavni proces izvedu na najbolji mogući način koristeći različite modele nastave. U Srednjoj školi “Arhimed” u toku je kombinovani model nastave, gde se nastava odvija neposrednim putem i u okviru nastave na daljinu.
Svetski dan nastavnika proglasile su Ujedinjene nacije sa ciljem da se istakne uloga nastavnika u obrazovanju i razvoju dece i naglase principi i preporuke o položaju učitelja i nastavnika. Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu je specijalna organizacija Ujedinjenih nacija osnovana 1946. godine, čija je uloga da doprinosi saradnji među nacijama kroz obrazovanje, nauku i kulturu. Godine 1966. su na specijalnoj konferneciji usvojene preporuke o statusu nastavnika i suštinskoj ulozi nastavnika u pružanju relevantnog i odgovarajućeg znanja deci, mladim ljudima i odraslima. Cilj ovog dana je pružanje podrške prosvetnim radnicima, kao i da nastavnici pružaju adekvatno znanje i obrazovanje budućim generacijama.
Iako u mnogim zemljama postoji ozbiljan nedostatak prosvetnih radnika, suočeni sa velikim očekivanjima, prosvetni radnici su često bez dovoljne podrške i loše profesionalno opremljeni, da se nose sa realnošću sredine u kojoj rade. Govori se o dva miliona novih radnih mesta i još 18 miliona nastavnika će biti potrebno da bi se postiglo adekvatno osnovno obrazovanje.
Položaj prosvetnih radnika zavisi od nivoa razvijenosti zemlje i umnogome je povezan sa sistemom vrednosti koji vlada u društvu. Cilj obrazovanja u savremenom društvu jeste, pre svega, sticanje znanja i veština koje su u skladu s potrebama poslovanja i podsticanje razvoja kreativnih sposobnosti ljudi. Međutim, nikako se ne smeju zanemariti i humanistički ciljevi obrazovanja, u smislu postizanja vrline, spoznaje moralnih i kulturnih vrednosti, na šta su nam ukazivali, još, Platon i Aristotel, a s čim su saglasni mnogi savremeni teoretičari.
U svim strategijama i planovima razvoja savremenog društva obrazovanje zauzima središnje mesto. Blagostanje povećavaju inovacije, a ne kapital sam po sebi. One ne menjaju društvo samo u oblasti ekonomije nego i daleko izvan nje. Ono što je dovelo do ekonomskog rasta u razvijenom delu sveta jeste „proces učenja koji nastaje tamo gde se susreću inovacije, ekonomija obima i sinergijski efekti klastera“.
Ulaganje u obrazovanje/obrazovane ljude kao važan resurs (pokretač i osnov razvoja) društva, jeste deo politike svih razvijenih zemalja. Ljudi sa svojim intelektualnim i kreativnim potencijalima predstavljaju stratešku osnovu razvoja društva, jer oni su nosioci ideja, znanja i informacija. Sve razvijene zemlje i one koje streme ka tome, uočile su važnost znanja i njegove primene u pogledu razvoja i prevazilaženja kriza. Ulaganje u nauku, istraživanje i obrazovanje treba shvatiti kao investiciju, jer oni nesumnjivo doprinose razvoju društva u celini.
