Formalno obrazovanje menjalo se kroz istoriju, a naročito su promene bile povezane sa velikim događajima, industrijskim i tehnološkim revolucijama.

Učenici Srednje škole i gimnazije “Arhimed” učili su na časovima istorije i srpskog jezika o tome kako je izgledalo obrazovanje u srednjevekovnoj Srbiji. Broj pismenih i obrazovanih ljudi je rastao srazmerno jačanju same države, jer su joj učeni ljudi bili neophodni. Srpske crkve i manastiri su u doba Svetog Save bili rasadnici pismenosti i školovanja dece. Takođe, pismenost se širila na srpskom dvoru i u kućama bogate vlastele, gde se od najranijeg uzrasta negovalo pisanje, čitanje, ukrašavanje, tkanje, zanati… I tako se Srbija duhovno uzdizala sve do pada pod tursku vlast, kada je doživela stagnaciju u svakom smislu. Padom srpske srednjevekovne države, Srbi su, živeći na različitim prostorima, primali različite kulturne, političke i verske uticaje.

U Beogradu je između 1718. i 1739. postojala Mala srpska škola. Početkom 18. veka, u porti crkve Svetog Đorđa, 1703. godine osnovana je prva škola u Petrovaradinskom Šancu, današnji Novi Sad, pod nazivom Srpska pravoslavna osnovna škola.

Karlovački mitropolit Stevan Stratimirović je 1791. u Sremskim Karlovcima osnovao Karlovačku gimnaziju. Tokom Prvog srpskog ustanka, u Beogradu je 1808. osnovana Velika škola zaslugom Ivana Jugovića i Dositeja Obradovića. U Kragujevcu je oktobra 1838. osnovan Liceum Knjažestva serbskog, prva viša škola u Srbiji. On je 1841. premešten u Beograd. Licej je postojao do 1863. kada prerasta u Veliku školu, koja je imala tri fakulteta: Filozofski, Tehnički i Pravni.

Beogradski  univerzitet je osnovan 1905. godine posle Drugog svetskog rata. Iz Beogradskog  univerziteta su se izdvojili Univerzitet u Novom Sadu, Nišu, Prištini, Podgorici i Kragujevcu.

Danas živimo u modernom dobu i digitalnoj eri, odnosno vremenu velikih promena koje utiču i na sistem obrazovanja. Međutim, pored promena izazvanih tehnološkim inovacijama, iznenadna pandemija virusa unela je neočekivanu promenu u životima svih nas, a naročito u sistemu obrazovanja koje je odjenom usmereno na onlajn nastavu.

Učenici Srednje škole i gimnazije “Arhimed” su pratili nastavu putem Gugl učionice, skajpa i na jutjub kanalu škole. Za dobro izvođenje nastave na daljinu bilo je neophodno da nastavnici poseduju izuzetne digitalne kompetencije. Pod digitalnim kompetencijama se podrazumeva skup znanja, veština, stavova, sposobnosti i strategija neophodnih za kvalitetno korišćenje informaciono – komunikacionih tehnologija i digitalnih medija, a sa ciljem promišljenog, fleksibilnog i bezbednog unapređivanja procesa nastave i učenja i drugih aktivnosti u vezi sa nastavničkom profesijom u onlajn i oflajn okruženju.

Srednja škola i gimnazija “Arhimed” je dobrom organizacijom i odabirom nastavnika koji su pripremali I izvodili nastavu na daljinu obezbedila svojim učenicima kvalitetan nastavni proces.

Nastavnici su se trudili da kod učenika podstiču kreativnost, inovativnost i preduzimljivost; kao i da koriste informaciono – komunikacione tehnologije, što je danas i u periodu nastave na daljinu bilo od izuzetne koristi .

Srednja škola i gimnazija “Arhimed” je ovih dana objavila hiljadito snimljeno onlajn predavanje za svoje učenike. Nakon svakog predavanja obavljane su konsultacije putem koji su učenici ostvarivali živi kontakt sa svojim nastavnicima i u okviru onlajn nastave.

Nadamo se boljim danima za sve nas, jer nam je pandemija unela promene u sve aspekte naših života, pa i u školski sistem. Ono što možemo sa sigurnošću reći je da smo, izloženi neočekivanim izazovima, uspeli da nastavu u Srednjoj školi i gimnaziji “Arhimed” izvedemo na najbolji način kako bi naši učenici dobili kvalitetnu nastavu kakvu imaju u samoj školi.