Obzirom na situaciju, Dan primirja smo obeležili skromno i u našoj školi. Kao državni praznik, ustanovljen je u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada je u Francuskoj u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u 11 časova potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

U Srbiji se od 2012. godine kao glavni motiv za amblem tog praznika, koji se nalazi na lenti u bojama Albanske spomenice, koristi cvet Natalijina ramonda.  Ugrožena je vrsta koja raste na istoku Srbije i na planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana na kojoj je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv Bugara, tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta. Ima je i na jednom mestu u Beogradu. Njen dom u prestonici je Botanička bašta „Jevremovac”, gde raste zajedno sa svojom rođakom vrstom Ramonda serbica (srpska ramonda).

Simbolika cveta je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena – cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a poznat je kao cvet “feniks” – čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, Natalijina ramonda može da oživi, što ukazuje i na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.

Da ramonda ima sposobnost oživljavanja otkriveno je na neobičan način. Botaničar ruskog porekla koji je živeo u Srbiji, Pavel Černjavski, imao je herbarski primerak Natalijine ramonde. Sasvim slučajno dok je gledao herbarijum on je oborio čašu i prosuo vodu po njoj. Nije obraćao pažnju na to, ali je ujutru kada je otvorio herbarijum video da je biljka oživela. Ovu sposobnost koju ima ramonda imaju neke mahovine, paprati, ali ne i mnogo cvetnica.

Učenice Teodora Stojić i Una Ćurčić su ovom prilikom napravile plakat sa motivima Natalijine ramonde, a učenik Stefan Vladislav Radić je napravio prikladnu prezentaciju.