U saradnji sa OLI Centrom objavljujemo tekst pod nazivom Kako upravljati sobom u kriznim situacijama,  koji će vam svakako biti od koristi u današnjoj situaciji.
O.L.I. Centar je udruženje za Integrativnu psihodinamsku psihoterapiju, savetovanje i koučing sa ciljem da razvija teoriju i praktičnu primenu O.L.I. metoda u oblasti psihoterapije, savetovanja i life coachinga.

Kako upravljati sobom u kriznim situacijama

Kriza na kineskom jeziku ima dva značenja: opasnost i šansa.
U našem govoru najviše asocira na probleme i nešto “loše”, dok u stvarnosti uvek postoji mogućnost da u krizi naučimo mnogo toga, osnažimo svoje vrline, postanemo hrabriji i samopouzdaniji, više se povežemo sa drugim ljudima i damo svoj doprinos.

Trenutna situacija je nesvakidašnja/vanredna iz nekoliko razloga:

1. Postoji virus koji potencijalno može da ugrozi zdravlje nas i nama bliskih ljudi
2. Naše rutine i navike su promenjene, što proizvodi veliku količinu svakodnevnog hroničnog stresa
3. Finansijski problemi i planovi su nama ili našim bližnjima ugroženi

Huh, dakle, samo jedna od ove tri stvari same po sebi donose veliki stres, a kada su sve tri odjednom onda može značajno da nam narušava psihičku ravnotežu u životu.

Da biste bolje upravljali sobom možete lako zapamtiti uprav oovaj model prilasku svakodnevnim problemima:

Činjenice
Emocije
Činjenice

Šta to znači? Kada god vas uhvati panika u toku dana, vratite sebe na činjenice:

ČINJENICE:  Koliko danas ima zaraženih?  Šta izveštavaju proverenii zvori informacija o trenutnom stanju?

EMOCIJE: Kako se osećam? Na primer: Uplašeno, nesigurno, iritirano što ništa nije sigurno, nijedan siguran izvor informacija nemam, ne može se verovati ni da izbija treći svetski rat, ni da je situacija pod kontrolom, ni da li je virus namerno napravljen, ni američke trupe da li se iskrcavaju, ni da li ima dovoljno testova, respiratora, sve mi unosi veliku dozu nesigurnosti, jedan prijatelj se zatvorio u kuću nedeljama, drugi govori kako ovo ništa ne postoji, o bekrajnosti imaju smisla, nervira me što ne mogu da donesem svoj stav, čas mislim da nema potrebe ići u prodavnicu, čas preračunavam koliko brašna i kvasca mi treba, čas se smejem odličnim mimovima i forama, čas me nerviraju, ne mogu da podnesem neizvesnost, ne mogu da podnesem da ne znam šta se dešava, da nemam na koga se oslonim, poludeču, gušim se, kašljem, imam temperaturu, nemam temperaturu, komšije su napolju, da li da izađem na sunce itd….

Zatim sažmite svoje emocije na jednu, dve tri ključne reči. Na primer, uplašen/a sam, neprijatno mi je, sve me nervira.

Zatim setite se da je sasvim normalno da se osećate upravo tako kako se osećate, jer je krizna situacija, dakle vi ste normalni ali se nalazite u nenormalnoj situaciji. U kriznoj situaciji se gubio sećaj sigurnosti, što izaziva mnoge dalje emocije straha, panike, neprijatnosti, zabrinutosti i to je normalno.
Kada govore da treba ostati smiren to ne znači ne misliti ili ne osećati paniku i nesigurnost. To znači preći na sledeći korak:

ČINJENICE:
Šta JA mogu da uradim. Dakle stvari koje možete kontrolisati, kao što su odluke i planovi kako ćete se ponašati u narednim danima, kako ćete izmeniti svakodnevne planove, napravite alternativu.
I zatim uvek ali uvek u toku dana se vratite na ovaj 3. korak, koji ste sami definisali, na primer:
Ne dodirujoči, usta, nos.
Peri ruke 20 sekundi.
Ne približavaj se ljudima u okolini previše.
Ne izlazi bez preke potrebe.

Dakle, kada vas uhvati osećaj panike, pročitajte ovu listu ili listu koju ste sami napravili. Dišite duboko nekoliko minuta, sami ili uz pomoć videa za duboko disanje koje možete naći na youtube.

Kada god naiđete na uznemirujuć podatak, pročitajte listu na poslednjem koraku.

Pustite omiljenu pesmu, gledajte omiljenu seriju koja vam je dovoljno zanimljiva da vam drži pažnju, čitajte opet omiljenu knjigu ili one koje čekaju same da budu pročitane. Istuširajte se, usisajte, prebrišite prašinu.

Završite kućne poslove koje odlažete, preuredite ormar, fioke, odložite nepotrebne stvari itd… Oslobodite se sitnica koje vas nerviraju, čarape iza komode, etikete koja žulja, napuklih posuda..

Zašto? Zato što ručni rad koji se ponavlja (slaganje veša na primer) deluje umirujuće na nervni sistem i daje osećaj zadovoljstva kada vidite da ste nešto danas uradili.

Igrajte kvizove na društvenim mrežama, igrice, zovite onlajn prijatelje i rodbinu koju nikako ne stižete da okrenete, gledajte stare albume, zapišite uspomene iz života koje ste uvek hteli, crtajte, slikajte, vezite itd…Spremite omiljeno jelo, neko novo jelo, naučite da rukujete nekim kućnim aparatom, skinite novu aplikaciju na svoj telefon, posetite sajtove koji su Vam oduvek bili zanimljivi.

Nakon toga opet pročitajtel istu koraka ili se podsetite šta treba da radite i to radite, tako se izgrađuje minimalni osećaj sigurnosti koji je neophodan u ovoj situaciji u kojoj nema dovoljnog potpunog osećaja sigurnosti.

Ako ipak ne uspevate da imate valove osećaja nesigurnosti i dovoljne sigurnosti koji se smenjuju, negoste pod konstantnim pritiskom, obratite se za telefonsku psihološku pomoć brojevima koji su Vam na raspolaganju, i to je u redu, odgovorno i potrebno.

Sunčica Jovanović, master psiholog i psihoterapeut OLI metoda