Prva proslava Nove godine dogodila se pre oko 4.000 godina u starom Vavilonu. Od tada su se običaji dosta promenili, pa se u različitim zemljama ovaj praznik proslavlja na različite načine.

U antičko doba proslavljanje Nove godine nastalo je od svetkovine rađanja Sunca. U antičkom Rimu, ona je počinjala na martovske kalende 1. marta, dan kada su u Rimu konzuli stupali na dužnost. Tada je priređivano opšte slavlje uz međusobna čestitanja i deljenje poklona.

U Vizantiji, početak godine je bio 1. septembar. Hrišćani su vekovima zazirali od obeležavanja Nove godine zbog protivljenja paganskim tradicijama, pa se tek od 12. veka postepeno prihvata 1. januar kao početak kalendarske godine.

Tradicija da se u novogodišnjoj noći napravi buka potiče još iz Srednjeg veka kada su ljudi, zveckajući išli ulicama kako bi rasterali zle duhove.

Svaka zemlja ima svoje novogodišnje običaje: Španci, na primer, u ponoć jedu grožđe, i to po 12 zrnaca grožđa da bi bili srećni svih 12 meseci u godini, Grci jedu kolač u kojem se nalazi novčić, koji u Novoj godini donosi sreću – prvo parče hleba je za malog Isusa, drugo za oca kuće, a treće za kuću, a ako se novčić nađe u trećoj kriški, te godine će rano doći proleće, a porodica se može nadati sreći cele godine.

Japanci doček Nove godine obeležavaju ceo dan. Oni počinju u jutarnjim satima kada čišćenjem kuća simbolično „teraju prašinu” iz prošlosti i pripremaju dom za uspešnu novu godinu. Na kraju proslave u Japanu je slušanje zvonjave sata koji se oglašava 108 puta, čime se smatra da je oterana nesreća, nezadovoljstvo i sebičnost.

U Brazilu, pored neverovatnih žurki za doček, kada je poznata plaža Kopakabana puna posetilaca, Brazilci imaju običaj da u novogodišnjoj noći nose belu odeću za sreću i mir u godini koja sledi. Nakon slavlja u ponoć uz muziku, vatromet i večeru, Brazilci odlaze na plažu gde preskaču „sedam talasa”, bacaju cveće u okean, dok neki pale sveće u pesku, što predstavlja drevne rituale koji treba da donesu sreću i bogatstvo u narednoj godini.

U Kini se za Novu godinu vrata ukrašavaju nečim crvenim, jer je crvena boja simbol sreće i veselja. Iako sve porodice pripremaju slavlje na novogodišnju noć, iz domova se sklanjaju svi noževi na 24 sata, da se niko ne bi povredio jer bi ta nezgoda značila da je ta osoba „prerezala”, odnosno sprečila porodičnu sreću u predstojećoj godini.

Nekoliko dana pre dolaska Nove godine, svaka porodica ubrzano i detaljno čisti svoju kuću, kako bi iz nje izbacila nesreću. Vrata i prozori se dekorišu ukrasima od hartije sa simbolima sreće, bogatstva, dugovečnosti i srećnog braka sa mnogo dece.

Zbog pandemije Covida 19, širom sveta ove Nove godine izostaće velike proslave u restoranima, na ulicama i trgovima. U krugu svojih porodica poželećemo da što pre ispratimo staru godinu i  da nam 2021. godina donese na prvom mestu zdravlje i sreću!

Bolju, srećniju i zdraviju Novu godinu želi vam Srednja škola i gimnazija “Arhimed”!