U susret novogodišnjim praznicima učenici Srednje škole i gimnazije Arhimed  danas su okitili jelku u holu škole.

Zašto se baš kiti jelka, a ne neko drugo drvo?

Antičke civilizacije su verovale da unošenjem biljaka u svoje domove odaju počast Bogu Sunca i raduju se zelenilu koje će bujati kada se on pojavi u svoj svojoj slavi na proleće. Rimljani su ukrašavali svoje domove i hramove zimzelenim vrstama u čast Saturna, Boga poljoprivrede. Keltski sveštenici su ukrašavali hramove zimzelenim biljkama koje su predstavljale simbol večnog života.

Reč je dakle bila o običaju koji je svoje korene imao još u paganskim vremenima kada se na zimu gledalo kao na vreme kada zli duhovi hodaju zemljom i donose smrt. Kako bi se podsetili da će proleće ipak doći, a i kako bi te zle sile oterali od svojih domova, ljudi su zimzelene biljke – koje ne gube svoje četine i odolevaju svakoj hladnoći, unosili u svoje domove i ukrašavali.

Smatra se da novogodišnje drvo u hrišćanskoj veri predstavlja rajsko drvo sa darovima i svetlima koja predstavljaju mesec i zvezde.

Jelka je odabrana kao najlepše zimzeleno drvo kao simbol besmrtnosti i večnog života. A prvi ukrasi na jelkama bili su ručno rađeni. Stari Germani su koristili orahe, kolače, jabuke, a kasnije i kokice. Kao osvetljenje, korišćene su prave sveće.

Međutim, na dekorisanje zimzelenog drveća u domovima nije uvek gledano blagonaklono. Dugo se smatralo da je to paganski običaj, pa je naišao na neodobravanje u mnogim nacijama i verama širom sveta.

Verski fanatizam i želja za očuvanjem “svetog praznika Božića“ su otišli toliko daleko da je u 17. veku u Masačusetsu, u Americi, donet zakon koji propisuje kaznu za sve praznične aktivnosti, uključujući dekorisanje novogodišnjeg drveta.

Sve se to promenilo 1846. godine kada su kraljica Viktorija i njen suprug princ Albert (koji je bio Nemac) na jednoj ilustraciji za London Njuz prikazani kako zajedno sa decom stoje oko okićenog drveta.

Nakon ovoga, milioni engleskih žena poželele su da i one u svojim domovima imaju istu ovakvu jelku, a trend se skoro trenutno proširio i među Amerikancima koji su još uvek osećali jaku privrženost svojim starim domovinama.

Tradicija kićenja jelki održala se do današnjih dana, a u Srednjoj školi i gimnaziji Arhimed tradicija je da učenici prve godine okite jelku školskom amfiteatru.