Pre samo petnaestak godina, postalo je apsolutno jasno da se lјudski mozak najintenzivnije i u svom najvećem delu razvija u prvim godinama života. U to vreme nismo imali mogućnost da pogledamo unutar samog mozga kako bi videli koji se to tačno procesi odvijaju i na koji način, međutim razvojem tehnologije, tačnije magnetne rezonance naučnici su imali prilike da sagledaju promene u njegovoj strukturi i funkciji kao nikada do tada. Tada su dobijeni odgovori na razna pitanja, na primer koliko sive mase sadrži mozak i kako se ona menja tokom godina. Osim fotografija, naučnici su imali prvi put priliku da pogledaju i video zapis o tome kako se odvijaju procesi dok neko misli i oseća. Sve to je razvijalo jednu bogatu sliku o razvoju lјudskog mozga koja se u mnogome razlikuje od onoga što smo milsili do tada. Kao na primer i činjenica da se u najranijem detinjstvu ne završavaju svi ili većina procesa i da se naš mozak i dalјe intenzivno razvija kako u doba adolescencije, tako i kroz dvadesete i tridesete godine života.

Adolescencija je period koji se definiše kao period intezivne promene na fiziološkom, hormonskom nivou, počinje pubertetom i završava se kada osoba postaje, samostalni, nezavisni član društva. Deo mozga koji prolazi kroz najveći vid promena je čeoni režanj. To je vrlo zanimlјiva regija koja je proporcionalno veća od bilo koje druge vrste na Zemlјi i koja uklјučena u veliki niz visoko kognitivnih funkcija kao što su odlučivanje, planiranje. Inhibiranje, povlačenje i odbijanje da se uradi nešto što smatramo ne tako pristojnim ili pametnim, takođe je uklјučena u socijalne interakcije, razumevanje drugih lјudi, kao i samosvesti. Istraživanja su pokazala da se razvoj ove regije dramatično odvija u toku perioda adolescencije. Na primer, ako posmatramo razvoj sive materije u periodu od 4. do 22. godine života uvećava se vremenom i u najvećem piku je u ranoj adolescenciji. Kod dečaka se on dešava par godina kasnije (1-3 god.), najverovatnije jer ulaze kasnije u pubertet. Siva masa opada značajno tokom adolescencije, što možda zvuči loše, ali je ovo jako značajan razvojni proces. Ono što je važno da znamo je da siva masa učestvuje u organizaciji sinapsi, vezi među neuronima, tačnije ona ih uređuje, eliminše one koje se ne koriste. Sinapse koje se koriste učvršćuje, a one koje se ne koriste čisti.

Ono što se još prati u razvoju mozga je i aktivnost kroz koju prolazi u doba adloescencije.

Odrasli i adolescenti koriste različite mentalne pristupe, različite kognitivne strategije prilikom donošenja odluka u socijalnim interakcijama. Mnoga istraživanja pokazuju da tinejdžeri nisu u stanju, upravo zbog procesa koji se odvijaju u mozgu da zauzmu tuđu perspektivu, da uđu u nečije cipele. I pre nego ih osudimo zbog toga, oni prosto nemaju mogućnost za tako nečim u onoj meri kao mi odrasli. Karekteriše ih ćudlјivo raspoloženje, rizična ponašanja, zbog kojih ih kritikujemo ili pravimo šale na taj račun. Često se pitamo da li je adolescencija odlika novog doba, nešto što se pojavilo ili smo smislili u 20. veku. Naravno da nije, kroz istoriju čovečanstva na različitim mestima imamo opise karakteristika ponašanja adolescenata koja su vrlo slična onima danas. Razlika je u tome što danas pokušavamo da razumemo takva ponašanja, što nam napredak tehnologije omogućava.

Uzmimo na primer, preuzimanje rizika, tačnije upuštanje u rizična ponašanja, kao odliku koja „krasi“ gotovo svakog tinejdžera i koja se najčešće dešava u društvu i uz podršku prijatelјa koje treba impresionirati i u isto vreme se osećati nezavisno u odnosu na roditelјe. Limbički sistem je zadužen za emocionalne procese, nagrađivanje i osećanje koje prati rizično ponašanje. Prednji čeoni režanj je u adolescenciji još uvek u razvoju, a on nas sprečava da se ponašamo rizično, dok sa druge strane limbički deo je hiperosetlјiv na rizična ponašanja i osećanje zadovolјstva, kao nagrade koje ga prati. Ta saznanja su nam indikator za promenu u školskoj praksi i način na koji pristupamo u saradnji sa adolescentima.

Kada nam se neka situacija čini kao problem, zapravo je prilika koju treba iskoristiti, u ovom slučaju taj izuzetan potencijal mozga koji tinejdžeri imaju za socijalni i obrazovni razvoj.