Generalna skupština UN proglasila je 10. decembra 1950. godine – Međunarodni dan ljudskih prava, dve godine posle usvajanja Opšte deklaracije o ljudskim pravima.

„Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.

Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva”, piše u prvom od trideset članova Opšte deklaracije o ljudskim pravima.

Njima se potvrđuje pravo svakog pojedinca bez obzira na rasu, nacionalno poreklo, pol, jezik, veroispovest, imovinsko poreklo i političko opredeljenje na život, rad, obrazovanje, jednakost pred zakonom, privatnost i na mnoga druga prava.

Povod za donošenje deklaracija bio je Drugi svetski rat i brojni zločini koji su tada počinjeni.

Ljudska prava su podeljena u nekoliko grupa – građanska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna prava.

Svako ima pravo da kaže svoje mišljenje – sloboda izražavanja, da iskaže svoju podršku ili protest na ulici – sloboda okupljanja, da izabere veru – sloboda veroispovesti, da se poštuje njegovo dostojanstvo i telo – zabrana mučenja, da ne bude lišen života – pravo na život.

Ljudska prava su urođena prava svakog ljudskog bića.

Ona ne zavise od države, već predstavljaju prirodno pravo, što znači da pojedinci poseduju ljudska prava nezavisno od države i volje vladara.

Deklaracija iz 1948. godine nije bila pravno obavezujuća sve do Međunarodne konferencije UN o ljudskim pravima 1968. godine kada je odlučeno da predstavlja obavezu za sve članice međunarodne zajednice.