Priručnik ili uputstvo na temu kako biti dobar roditelj ne postoji. Greške, koje su često posledica  najboljih namera su neminovne. U srednjoj školi “Arhimed” trudimo se da damo podršku na putu sazrevanja  našim učenicima koji može biti pun raznih izazova, kako za decu, tako i za roditelje. Adolescentni  period može biti praćen raznim turbulencijama u ponašanju što je direktna posledica emocija.

Jedan od glavnih zadataka vaspitanja je da dete bude samostalno, kao i da se adekvatno socijalizuje, tj. adaptira na društvo u kom živimo. Važna poruka koju svako roditelj može da pošalje svom detetu je da će za njega uraditi sve ali umesto njega ništa. Šta to zapravo znači? Kada verujemo u dete i u njegove snage ono će verovati u sebe. Deca introjektuju sve one poruke koje im na svestan, a češće na nesvestan način šaljemo. One mogu biti jasno izrečene, eksplicitno kao i neverbalno ili na neke drug načine tj. implicitno. Prepuštajući da deca samostalno obavljaju određene zadatke koji se stavljaju pred njih ili da rešavaju probleme bez uplitanja odraslih, jasno im šalje poruku da su oni sposobni i da se njihov trud vrednuje. Ukoliko krenemo od toga da se identitet formira na osnovu toga da verujemo u to kako nas drugi vide, potom na osnovu toga kako mi sebe vidimo i na kraju na osnovu uzora, najčešće koji imamo u porodici, tako da mi u srednjoj školi “Arhimed” savetujemo da roditelji budu dobar uzor svojoj deci. Deca  uče dok nas gledaju, a ne samo dok nas slušaju. Smiren, samopouzdan roditelj će svojim primerom i komunikacijom ohrabriti svoje dete da bude samostalno, odgovorno i samopouzdano. Takođe ukoliko vidimo da dete  ne zna  kako da upravlja sopstvenim emocijama, mi redovno i dosledno moramo pokazati kako to izgleda. Emocionalna pismenost je inteligencija srca, svest o emocijama u nama i ljudi oko nas, sposobnost da volimo sebe i druge, razvijanje iskrenosti i sposobnosti da preuzmemo odgovornost za sopstvene postupke. Naša srednja škola “Arhimed” u okviru psihološko-pedagoške službe kroz radionice nastoji da deci da približi osnove emocionalne pismenosti, da kod dece razvijamo saosećanje i empatiju, azumevanje za sebe i druge. Da mnoge stvari u životu mogu da budu neprijatne ali jako korisne za njih, kao što je učenje. I ukoliko ulaže određeni trud, proporcionalno tome takvi će biti i rezultati. Učimo ih da nije ideja da “jure” za ocenama već za znanjem, jer dobar rezultat u školi će uticati na motivaciju kao i na bolju sliku o sebi.

Najvažnije stvari u životu svakog deteta su sigurnost, ljubav, prihvatanje i ohrabrenje. Roditelj pre svega treba da osnaži sebe, da osvesti neadekvatne postupke ili način vaspitanja, da zaustavi vikanje, pretnje, prepirke, ubeđivanje, frustracije ili emotivno iznuđivanje. Kakav mi odnos imamo prema sebi oblikuje mnogo više našu decu od samih reči i lekcija.